‏ Psalms 92

Он ће ме звати: ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.1И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. 2Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран. 3Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске. 4Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим; 5Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају, 6Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; 7Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом; 8Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи. 9Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду? 10Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном; 11Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима." 12А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега; 13Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов. 14Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. 15Плијене га сви који пролазе онуда, поста потсмијех у сусједа својијех.