‏ Psalms 94

Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?1Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом. 2Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа, 3Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега. 4Благословен Господ увијек! Амин, амин. 6 7Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења. 8Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог. 9Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски! 10Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. 11Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, 12Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши. 13Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо. 14Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега. 15Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас. 16Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо. 17Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао? 18Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро. 19Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје. 20Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. 21Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. 22Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем. 23Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.