Revelation of John 21
1И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема. 2И ја Јован видјех град свети, Јерусалим нов, гдје силази од Бога с неба, приправљен као невјеста украшена мужу својему. 3И чух глас велики с неба гдје говори: ево скиније Божије међу људима, и живљеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов. 4И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође. 5И рече онај што сјеђаше на пријестолу: ево све ново творим. И рече ми: напиши, јер су ове ријечи истините и вјерне. 6И рече ми: сврши се. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава. 7Који побиједи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. 8А страшљивима и невјернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је дијел у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга. 9И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњенијех седам зала пошљедњијех, и рече ми говорећи: ходи да ти покажем невјесту, јагњетову жену. 10И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, гдје силази с неба од Бога, 11И имаше славу Божију; и свјетлост његова бијаше као драги камен, као камен јаспис свијетли, 12И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест кољена Израиљевијех. 13Од истока врата троја, и од сјевера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја. 14И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола јагњетовијех. 15И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измјери град и врата његова и зидове његове. 16И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измјери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је. 17И размјери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је анђелова. 18И бјеше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло. 19И темељи зидова градскијех бијаху украшени свакијем драгијем камењем: први темељ бијаше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд, 20Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. 21И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата бијаху од једнога зрна бисера: и улице градске бијаху злато чисто, као стакло пресвијетло. 22И цркве не видјех у њему: јер је њему црква Господ Бог сведржитељ, и јагње. 23И град не потребује ни сунца ни мјесеца да свијетле у њему; јер га слава Божија просвијетли, и жижак је његов јагње. 24И народи који су спасени ходиће у видјелу његову, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега. 25И врата његова неће се затворати дању, јер ондје ноћи неће бити. 26И донијеће славу и част незнабожаца у њега. 27И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи јагњета.
Copyright information for
SrKDIjekav