‏ Romans 1

Проповиједајући царство Божије, и учећи о Господу нашему Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше. 1 2 3Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола изабранога за јеванђеље Божије, 4Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима 5О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова, 6А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему, 7Преко којега примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вјери имена његова; 8Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу, 9Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа. 10Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету. 11Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђељу сина његова, да вас се опомињем без престанка, 12Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; 13Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење, 14То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом. 15Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталијем незнабошцима. 16Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. 17Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједати јеванђеље. 18Јер се не стидим јеванђеља Христова; јер је сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јеврејину и Грку. 19Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: праведник ће од вјере жив бити. 20Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 21Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; 22Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора. 23Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово. 24Кад се грађаху мудри, полудјеше, 25И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова. 26Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима; 27Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин. 28Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. 29Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи. 30И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља, 31Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности; 32Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,