‏ Romans 4

Јер је један Бог који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером. Кваримо ли дакле закон вјером? Боже сачувај! него га још утврђујемо. 1 2Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца својега, да је по тијелу нашао? 3Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не у Бога. 4Јер шта говори писмо? Вјерова Авраам Богу, и прими му се у правду. 5А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. 6А ономе који не ради а вјерује онога који правда безбожника, прима се вјера његова у правду. 7Као што и Давид говори да је благо човјеку коме Бог прима правду без дјела закона: 8Благо онима који се опростише безакоња, и којима се гријеси прикрише. 9Благо човјеку коме Господ не прима гријеха. 10Ово дакле блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вјера у правду. 11Како му се дакле прими? или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. 12И прими знак обрезања као печат правде вјере коју имаше у необрезању, да би био отац свију који вјерују у необрезању; да се и њима прими у правду; 13И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере која бјеше у необрезању оца нашега Авраама. 14Јер обећање Аврааму или сјемену његову да буде нашљедник свијету не би законом него правдом вјере. 15Јер ако су нашљедници они који су од закона, пропаде вјера, и поквари се обећање. 16Јер закон гради гњев; јер гдје нема закона нема ни пријеступа. 17Зато од вјере да буде по милости да обећање тврдо остане свему сјемену, не само који је од закона него и који је од вјере Авраама, који је отац свима нама, 18(Као што стоји написано: поставих те оца многијем народима) пред Богом коме вјерова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јест: 19Он вјерова на над кад се није било ничему надати да ће он бити отац многијем народима, као што му бјеше речено: тако ће бити сјеме твоје. 20И не ослабивши вјером не погледа ни на своје већ уморено тијело, јер му бјеше негдје око сто година, ни на мртвост Сарине материце. 21И за обећање Божије не посумња се невјеровањем, него ојача у вјери, и даде славу Богу. 22И знадијаше јамачно да што обећа кадар је и да учини. 23Зато се и прими њему у правду. 24Али није писано за њега једнога само да му се прими, 25Него и за нас, којима ће се примити ако вјерујемо онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвијех,