‏ Romans 7

Јер је плата за гријех смрт, а дар Божиј је живот вјечни у Христу Исусу Господу нашему. 1 2Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив? 3Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега. 4Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога. 5За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу. 6Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси. 7А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова. 8Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели. 9А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав. 10А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље, 11А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот. 12Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме. 13Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра. 14Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу. 15Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех: 16Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним. 17Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. 18А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени. 19Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим. 20Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. 21А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени. 22Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. 23Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку; 24Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима. 25Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?