‏ Romans 8

Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме. 1 2Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по тијелу него по Духу. 3Јер закон духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона грјеховнога и смрти. 4Јер што закону бјеше немогуће, јер бјеше ослабљен тијелом, посла Бог сина својега у обличју тијела грјеховнога, и за гријех осуди гријех у тијелу, 5Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по духу; 6Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по духу духовно мисле. 7Јер тјелесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. 8Јер тјелесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијему нити може. 9А који су у тијелу не могу Богу угодити. 10А ви нијесте у тијелу него у духу; јер Дух Божиј у вама живи. А ако ко нема Духа Христова, он није његов. 11А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво гријеха ради а Дух жив правде ради. 12А ако ли живи у вама Дух онога који је васкрсао Исуса из мртвијех, онај који је подигао Христа из мртвијех оживљеће и ваша смртна тјелеса Духом својијем који живи у вама. 13Тако дакле, браћо, нијесмо дужни тијелу да по тијелу живимо. 14Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живљећете. 15Јер који се владају по духу Божијему они су синови Божији. 16Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите; него примисте Духа посиначкога, којијем вичемо: Ава, оче! 17Овај дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија. 18А кад смо дјеца и нашљедници смо: нашљедници дакле Божији, а сунашљедници Христови: јер с њим страдамо да се с њим и прославимо. 19Јер мислим да страдања садашњега времена нијесу ништа према слави која ће нам се јавити. 20Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији. 21Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу онога који је покори) на над, 22Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе дјеце Божије. 23Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад. 24А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињења и избављења тијелу својему. 25Јер се надом спасосмо. А над који се види није над; јер кад ко види што, како ће му се надати? 26Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем. 27А тако и Дух помаже нам у нашијем слабостима: јер не знамо за што ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказанијем. 28А онај што испитује срца зна што је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете. 29А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намјерењу. 30Јер које напријед позна оне и одреди да буду једнаки обличју сина његова, да би он био прворођени међу многом браћом. 31А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. 32Шта ћемо дакле рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас? 33Који дакле свога сина не поштедје, него га предаде за све нас, како дакле да нам с њим све не дарује? 34Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда? 35Ко ће осудити? Христос Исус који умрије, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас? 36Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? или гоњење? или глад? или голотиња? или страх? или мач? као што стоји написано: 37За тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање. 38Али у свему овоме побјеђујемо онога ради који нас је љубио. 39Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашему.