‏ Song of Solomon 4

Слатка је свјетлост, и добро је очима гледати сунце;1Али да човјек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамнијех како ће их бити много, све што је било биће таштина. Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд. Уклони дакле жалост од срца својега, и одрини зло од тијела својега, јер је дјетињство и младост таштина. 2 3Али опомињи се творца својега у младости својој прије него дођу дани зли и приспију године, за које ћеш рећи: нијесу ми миле; 4Прије него помркне сунце и видјело и мјесец и звијезде, и опет дођу облаци иза дажда, 5Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамњети који гледају кроз прозоре, 6И кад ће се затворити врата с улице, и слабити звека од мљевења, и кад ће се устајати на птичји глас и престати све пјевачице, 7И високога мјеста кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцвијетати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човјек иде у кућу своју вјечну, и покајнице ће ходити по улицама; 8Прије него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се виједро на извору и сломи се точак на студенцу, 9И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао. 10Таштина над таштинама, вели проповједник, све је таштина. 11А не само мудар бијаше проповједник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича. 12Стараше се проповједник да нађе угодне ријечи, и написа што је право, ријечи истине. 13Ријечи су мудријех људи као жалци и као клини ударени; ријечи онијех који их сложише дао је један пастир. 14И тако, сине мој, чувај се онога што је преко овога, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је тијелу. 15Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповијести његове држи, јер то је све човјеку. 16Јер ће свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла.