‏ Zechariah 11

Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,1И да говоре свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: хоћемо ли плакати петога мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година? 2И дође ми ријеч Господња говорећи: 3Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: кад постисте и тужисте петога и седмога мјесеца за седамдесет година, еда ли мени постисте? 4А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами? 5Нијесу ли то ријечи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и градови његови око њега, и кад бијаше насељен јужни крај и равница? 6Дође ријеч Господња Захарији говорећи: 7Овако говори Господ над војскама: судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. 8И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом. 9Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују. 10И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гњев од Господа над војскама. 11Зато као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама. 12Него их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош. 13 14Опет дође ријеч Господа над војскама говорећи: 15Овако вели Господ над војскама: ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гњевом ревнујем за њ. 16Овако вели Господ: вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора. 17Овако вели Господ над војскама: опет ће сједјети старци и старице по улицама Јерусалимским, сватко са штаком у руци од велике старости.