‏ Zephaniah 2

Тада ће му се промијенити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од бога његова.1Нијеси ли ти од вијека, Господе Боже мој, свече мој? нећемо умријети; ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, стијено, за карање. 2Чисте су очи твоје да не можеш гледати зла, и безакоња не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? мучиш, кад безбожник прождире правијега од себе? 3И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара? 4Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује. 5Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тијем дио његов претио и храна му изабрана. 6Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице? 7 8На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше. 9И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита. 10Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити. 11Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити. 12А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. 13Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато. 14Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? 15Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.